Suša

Neugledna udžerica umnogome je odudarala od objekta koji se presijavao na proljetnom suncu. Obilje mesinga, aluminijuma i stakla samo je potvrđivalo ono što je velikim slovima pisalo na pročelju objekta.

„Narodna banka“

Mnoštvo zaposlena svijeta ulazilo je u mravinjak. Zaposleni, besposleni i oni drugi zabavljeni svojim potrebama i mukom. Pred sobom su imali jasnu sliku banke i mjesta gdje treba da idu, ostalo nisu ni primjećivali.

„Nek, neka, samo vi `ajte. Odraće vam kožu.“- mrmljao je starac iz udžerice nešto radeći u malom vrtu.

Pogrbljeni starac malo malo bi se saginjao, a onda nešto motikom nešto kopao i zagrtao.

„Proljeće je. Baštenski radovi.“- prostruja mi kroz glavu.

Pomislih, kakva vajda od svega toga. Odavno sve računice idu u prilog tome da je jeftinije kupiti, ovako sve košta, mada niko leđa ne računa. Ona pogrbljena još manje. Sve to još poveća nesklad sa onim što vidjeh i zamislih. Produžih još par koraka do žive ograde iza koje je radio starčić.

„Pomoz`  Bog starino.“

„Daće Bog, samo da godina ne izda.“

Nekoliko trenutaka gledao sam ga šta radi. Motikom bi napravio rupu u zemlji, sagnuo se i iz dlana ispuštao neku sjemenku i zatim se ponovo ispravljao. Nisam mogao da ocijenim o kojoj kulturi je riječ.

„Šta siješ?“

„Uvijek isto.“- sleže ramenima.

„I?“- zainteresovah se dalje.

„Ne bi` ja više, al se uznedalo. Godinama sijem i ništa.“ – malo me zbuni njegov odgovor.

„Zašto?“

„Evo zašto?“- pogledom pokaza na banku.

Nisam razumio šta je želio da kaže.

„Dobra je to zemlja, svaka stopa dukata valja, al eto došlo vrijeme kažu podaj narodu. Nisam ni trepn`o, došli, ogradili i doveli čuvare. Uzeše zemlju. Da nisu,  ja viš` nikad motikom ne bi mor`o bus zemlje prevrnuti.“

Ne rekoh mu ništa. Odlučih da mu pustim da sam kaže ono što misli da treba. Sačekah par trenutaka dok iznova ne spusti još par sjemenki koje su se čudno presijavale.

„Kako onda tako i sada. Nikla zgrada. Bilo prvo Socijalno. Vazda gužve bilo. Poslije dođoše neki majstori, nakinđuriše zgradu, nataknuše natpis, a ono još više naroda. Kad ima i pretiče. Svi samo  vuku. Vuku li vuku. A ti beno kopaj.“- olakša dušu starac.

„Šta ja više znam. Ono što sam znao, ja stek`o i zakop`o. Ono rodilo, nikla banka. Svi samo vuku, a ja i dalje sijem. Sijem svoju bijedu, al ne ide. Penzija mala. Ono malo što prišparam preko godine, a ja s proljeća pa u zemlju. I opet iznova. Nema sjetve od slabe valute. Jok. Da mi je samo onaj jedan dukat s hrpe koji zakopah, posijah baš tu gdje banka niče, ne bi ja viš` nikad motikom man`o. Ovako još se uzdam, dobra je to zemlja. Rodiće jednom.“- sagnu se simpatična starina i u rupu položi dinar.

„Samo da vrijeme posluži ove godine.“

Pozdravih ga. Pred kancelarijom za prijeme stranaka već je bilo nekoliko klijenata. Prije negoli započeh sa popunjavanjem formulara za kreditiranje pogledom na monitoru potražih vremensku prognozu. Dugoročnu.

„Suša“- ponovih.

 

Pozdravlja Vas mandrak72, s druge strane pulta gdje suša ne čini ništa više ni manje od obične kiše

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s